Развој беспилотних летелица

Четрдесетих година прошлог века беспилотне мете су коришћене за обуку противавионских топаца у Другом светском рату.
Године 1945, после Другог светског рата, вишак или пензионисани авиони су претворени у специјалне истраживачке или циљне авионе, што је постало први тренд употребе модерних беспилотних летелица. Са напретком електронске технологије, УАВ је почео да показује своју флексибилност и значај у улози извиђачке мисије.
Дронови су често коришћени у војним мисијама током Вијетнамског рата од 55. до 74. године, Заливског рата, па чак и ваздушне кампање НАТО-а против Југославије.
Године 1982. Израелска аерокосмичка индустрија (ИАИ) је била пионир у употреби беспилотних летелица за друге војне мисије. Систем извиђачких беспилотних летелица (УАВ) играо је главну борбену улогу у служби са израелском војском и израелским ваздухопловним снагама током мировне операције у Галилеји (Либански рат). ИД углавном користи дронове за извиђање, прикупљање обавештајних података, праћење и комуникацију.
Током операције Пустињска олуја 1991. године, америчка војска је лансирала мале дронове дизајниране да преваре радарске системе као мамце, које су друге земље користиле као мамце.
У марту 1996. НАСА је развила две машине за тестирање: Кс-36 експериментални дрон без репа. Дугачак је 5,7 метара и тежак 88 килограма, 28 одсто величине обичног борбеног авиона. Овај тип користи одвојене елероне и системе потиска управљања који су флексибилнији од конвенционалних ловаца. Хоризонтална и вертикална репна пераја смањују и тежину и напетост и смањују попречни пресек радарске рефлексије. Беспилотне летелице ће идеално обављати мисије сузбијања противваздушне одбране, пресретања, процене борбене штете, позоришне ракетне одбране и напада на ултра великим висинама, посебно погодне за мисије у политички осетљивим регионима.
Све до касног 20. века они су били нешто више од пуних летелица на даљинско управљање. Интерес америчке војске за такве авионе расте јер нуди јефтине борбене машине које су флексибилне у мисији које се могу користити без ризика од смрти пилота.
Деведесетих година, након Заливског рата, дронови су почели да се брзо развијају и добијају широку употребу. Америчка војска је купила и изградила Пионеер дронове као поуздан систем у другом и трећем заливском рату против Ирака.
После 1990-их, западне земље су у потпуности схватиле улогу беспилотних летелица у рату и такмичиле су се у примени високих и нових технологија у истраживању и развоју беспилотних летелица: нови аеропрофил и лагани материјали су у великој мери повећали издржљивост беспилотних летелица; Усвојена је напредна технологија за обраду сигнала и комуникацију како би се побољшала брзина преноса слике и брзина дигиталног преноса УАВ-а. Напредни аутопилот елиминише потребу за копненим ТВ екранима за вођење дрона, који је програмиран да лебди, мења висину и лети до следећег циља.